Jos uvek nema slika

Tri dana, tri zurke, mnogo novih likova...
Slike jos uvek ne mozete videti jer nemam ovlascenja da instaliram novi hardware na racunaru pa ne mogu da povezem moj mobilni preko USB porta. Slike su zaista zanimljive, tako da imate razloga da budete nestrpljivi.
Danas su pocela predavanja. Imam tri casa od po 2 sata od 8.45 do 15.45 ukljucujuci pauzu za rucak. Ovde je vecera najvazniji obrok i veceramo oko 6 sati uvece. U kuci postoje pravila oko pripremanja hrane, posao je podeljen i svakog dana dvoje ljudi sprema rucak a drugo dvoje pere sudove. Imamo zajednicki budzet iz koga se placaju racuni u supermarketu. Od tih para se kupuje hrana za 5 dorucaka i 4 vecere nedeljno i neke sitne kucne potrebstine.
Moja soba je i dalje prazna. Malo sam napravio reda medju stvarima, tako sto sam iskoristio cosak u kome je nizak plafon da u njemu poslazem stvari. Konacno sam namestio posteljinu i sinoc je bila prva noc da sam spavao u normalnoj posteljini. Jucerasnje vece sam proveo u svojoj sobi slusajuci muziku. Vecina ljudi je bila u svojim sobama. Zofia (slovakinja) i Rik (holandjanin) su pravili veceru, ali ja nisam bio upucen u dogovor oko pravljenja zajednicke hrane (koji ne podrazumeva vikende). Tako da sinoc nije bilo zajednicke vecere, a posto supermarketi nisu radili, otisao sam na pizzu. Dobro sam se najeo i rano zaspao, ali mi je ipak bio problem da ustanem ujutro u 7.30h. Jos uvek nije bilo izaslo sunce i bilo je mracno do pola 9 kada sam isao na fakultet.
Danas u 16h pocinje predavanje ministra inostranih poslova Holandije o njihovoj spoljnoj politici. Bas sam zeleo da idem ali je nazalost vec popunjen spisak ljudi koji su se prijavili da prisustvuju.
Trenutno mi je najvaznije da mislim na namestaj i laptop, jer bez kompjutera ne mogu nista da radim.

Sada zurim na predavanje...

Sta se dogodilo sa Farkom?

Saznao sam sta se dogodilo sa Farkom i zasto je on uspeo da ostavi utisak.
Dakle, Farko je bio izabran za blagajnika u studentskoj organizaciji i na kraju semestra je nestao sa oko 18 000 eura iz studentskog budzeta.
Novo je i to da sam dobio kljuc za ulazak u zgradu fakulteta. U pitanju je bela kartica velicine vizit karte. Nju drzim u novcaniku i kada se priblizim vratima ona se sama otvaraju. Super, zar ne?
Sinoc sam bio u izlasku, upoznao sam se sa vecinom housemate-ova. Detalji sledecom prilikom i, nadam se, slike...

Leteci Holandjanin je doleteo

Kao sto znate krenuo sam iz Novog Sada u 2 sata ujutro. Nisam bas lako podneo taj trenutak, posebno kada sam odlazio iz mog dela grada, pored moje osnovne skole, znajuci da postoji mogucnost da kada sledeci put tu budem dolazio budem samo gost. To saznanje mi je najteze palo.

Do Budimpeste sam putovao minibusom, koji je bio relativno nov ali je meni iz nekog razloga bio neudoban pa nisam stigao da uhvatim malo sna, kao sto sam planirao.
Oko 6 sam bio u pesti, na terminalu 1, gde sam oko 8 sati imao let za Eindhoven preko kompanije wizzair.com koji sam btw platio 50e. Dzedzio sam 3 sata na aerodromu, popio neko pice i prosetao moj kolosalni kofer, u koji sam trebao da spakujem pola zivota.
Let niskobudzetnom kompanijom se nije mnogo razlikovao od regularnog. Sem sto sam platio flasicu mineralne 2 eura.
U Eindhovenu sam saznao da mi je kofer polomljen u transportu, te da sam ostao bez jednog tockica. To je znacilo da sam kofer morao bukvalno da vucem po podu, sto nije bilo narocito tesko na glatkom podu aerodroma. Cim sam izasao sa aerodroma postalo je mnogo teze vuci kofer i poceo je da pravi veliku buku. Shvatio sam da nemam kredita na mobilnom.
Raspitao sam se gde mogu da kupim kartu za bus i kada sam otisao do automata bio je pokvaren, pa sam ponovo ulazio na aerodrom da tamo kupim kartu.

Eindhoven
Imao sam priliku da se vozim autobusom jedno pola sata kroz njegov novi deo. Meni je ostavio isti utisak kao silikonska dolina (koju sam gledao na slikama). Puno hi tech kompanija, svi ljudi rade u svojim kancelarijama, napolju u 12h nije bilo nikoga.
Kada sam stigao na zeleznicku stanicu susreo sam se sa izazovom kupovine karte za voz za Bredu. Ispostavilo se da ne znam pin brojeve za platne kartice koje sam poneo tako da nisam mogao da koristim automate (jer ne primaju novcanice, uopste). Zatim sam prosao celu stanicu (sa mojim kolosalnim polomljenim koferom koji je ispustao uzasne zvuke kao posledicu trenja sa asfaltom) i na drugom kraju stanice nasao salter gde sam kupio kartu koju sam ponistio na peronu i usao u voz. Svi mi znamo kakvi su holandski vozovi, nabudzeni na dva sprata itd, itd.. ali ovaj je bio isti onaj tip koji ide na beograd-bar pruzi. Doduse nesto je ugladjen, sedista su pristojna i dovoljno je cist, ali je definitivno isti tip voza..
U Bredi sam ponovo menjao voz i kupovao kartu ali sam shvatio da je pametnije da kupim odjedanput jednu kartu do Middelburga da ne moram da se cimam na svakoj stanici.
Ukupno sam promenio tri voza i vozio se nekoliko sati.
Naravno jako sam neispavan posto nisam spavao proslu noc, a ni pretproslu. U vozu sam sreo neke amerikance koji isto idu za Middelburg, jer je zena dobila posao na Roosevelt Academy kao profesor.
Stigao sam na stanicu i tu je trebao da me ceka Kevin kome sam poslao poruku i dobio report. Naravno, Kevin se nije pojavio. Tako da sam ja sa tim bracnim parom cekao sat vremena na zel. stanici. Oni su za to vreme pokusavali da nadju taksi koji ce ih prebaciti do mesta gde ce boraviti ovog semestra. Sa taksijem ista prica... zvali su ga tri puta i nikako da dodje za sat ipo vremena.
Za to vreme je meni stigao kredit i poslao sam Rajku poruku da mi nadje na sajtu broj telefona RA pa da ih zovem sa telefonske govornice. Tri puta sam ih zvao, pa su onda oni mene zvali, pa Kevina.. Na kraju se tip nije ni pojavio. Dosla je jedna devojka, Ingi. Pokazala mi je put i teglio sam koferskoro pola sata do moje sobe. Za Kevina je rekla nesto tipa dobro sto ga nisam upoznao, ocigledno ga ne voli. U mojoj kuci ima ukupno a..h soba. Ja sam u sobi h. Ona je nekada pripadala Farku Dzinicu koji je iz Hrvatske. Kasnije sam saznao da on nije ostvario dovoljan prosek i da je izgubio stipendiju i otisao kuci. Ali tu ima jos nesto, posto se svi zagonetno smeju na pominjanje njegove sobe i sta se tamo desavalo... nisam jos skontao o cemu je rec.
Posto nisam poneo nista od kozmetike da bi ustedeo na tezini kofera otisao sam sa koleginicom u supermarket. Udaljen je 15 minuta setnjom. Grad je divan.
Kupio sam sve sto mi treba i sada posto je vecera gotova mislim da se konacno okupam.
Najvece iznenadjenje mi je bilo kada su mi pokazali moju sobu u potkrovlju. Mislim soba je ok, lep pogled, cista, krevet mi je u cosku ispod kosine pa tesko mogu da podignem glavu a da ne udarim u plafon. Medjutim ona je prazna... da, sem kreveta u sobi nema nicega. Toliko sam bio umoran da sam legao na dusek i pokrio se jaknom. Pokusao sam malo da spavam popodne ali mi je bilo hladno.
U kuci jos zive i Kevin, Maraike, Adrian (rumun), jedna holandjanka na M, jedna slovakinja, i jedan holandjanin. Maraike me je odmah upozorila da je na fakultetu odnos devojaka prema momcima 80:20%. Nije posebno komentarisala, samo je rekla da su momci sa prve godine posebno zanimljivi jer su novo meso, i zagonetno se nasmesila:)

Slike i detalji o Middelburgu dolaze uskoro...