Identitet

Ne bih zeleo da ovaj blog postane banalni dnevnik o mojim dnevnim radnjama.

Kao sto neki mozda znaju teziste fakulteta na kome studiram je u internacionalnoj orijentaciji. Priblizno jedna trecina studenata dolazi da studira u Holandiju iz inostranstva i to na engleskom jeziku. Ostatak su holandjani ako se moze tako reci.
Opsta ocena je da su ovde ljudi koji nemaju najjasniju sliku o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Ne zelim pritom da iznosim svoj vrednosni stav o tome, ali prosto sam stekao takav utisak.
U mojoj kuci zivi britanka koja nikada nije zivela u Ujedinjenom Kraljevstvu, holandjanin koji je najveci deo svog zivota proveo u Africi (i kome otac zivi u Dubai-u), a bolje govori engleski nego holandski. Upoznao sam momka koji je etnicki ekvadorijanac, ali se tamo uvek oseca kao stranac, dok vec 6 godina zivi u Holandiji i ne govori holandski. Ovo su samo neki od primera ljudi, kakvih ovde ima mnogo.
Za ove ljude nema lakog odgovora na jednostavno pitanje odakle dolaze.
Kada god covek putuje i nalazi se u novim situacijama, njegove reakcije nisu uvek prikladne, sto je sasvim normalno imajuci u vidu da nailazi na sredine sa drugacijim normama ponasanja i sa drugacijim ocekivanjima. To je sasvim razumno opravdanje. Kada covek negde putuje, on sa sobom nosi sliku i izgradjeno misljenje o sebi, o svojim vrlinama i manama, sposobnostima, sklonostima i svom drustvenom statusu. Deo tog identiteta je usko vezan za sredinu u kojoj se osoba ostvarila i stekla svoju predstavu o samoj sebi. Taj identitet ne mora da bude vezan samo za etnicku ili nacionalnu pripadnost.
U obicnim okolnostima, ovaj identitet se podrazumeva, i retko ko se zapita "hej pa ko sam ja?". Medjutim za mnoge moje kolege, studente sa RA, ciji su roditelji mnogo putovali i odgajali ih u razlicitim zemljama ovo je vazno pitanje. Oni nemaju odgovor na njega.
Kako se to ogleda u njihovoj svakodnevici, moram priznati da ne znam. Verovatno su naucili da zive sa time. Mozda su zahvaljujuci svom velikom iskustvu koje su stekli ziveci u razlicitim zemljama, uspeli da stvore dodatnu vrednost iz toga, oslobadjajuci sebe drustvenih uticaja. Ipak, kako za sada izgleda, za mnoge je odsustvo kolektivnog identiteta samo nedostatak.

Leteci Holandjanin

Juce sam slucajno resio da pogledam sta Flying Dutchman (leteci holandjanin) zaista znaci... I imao sam sta da vidim...
Link ka wikipediji

Nedelja Druga

Zavrsila se i ta druga radna nedelja. Za mene je bila prilicno naporna.
Pre svega zato sto sam morao ponovo da odem do prodavnice namestaja koja je na drugom kraju grada. Tamo sam konacno kupio namestaj i u sredu su mi ga isporucili. Ipak, morao sam da cekam vikend da bi ga sklopio jer sam bio zauzet preko radne nedelje.
Domaci iz statistike koji smo imali za cetvrtak je ponovo uspeo da me oznoji. U toku nedelje smo presli novih sto stranica knjige koje sam ja trebao da procitam za vikend.
Danas je nedelja, i Lange Jan (toranj, koji se periodicno oglasava) je ponovo uspeo da me probudi tacno u deset sati posle svega nekoliko sati sna. Kasnije u toku dana sam sve vreme borio sa ormanom koji nisam stigao juce da sastavim. Orman je isporucen u dve kutije, u tacno 188 delova. Od alata sam imao "elektricni srafciger" koji mi je puno pomogao, ali mi je cekic puno falio. Trebalo mi je skoro 4 sata da sklopim orman i iza mene je ostao veliki nered koji ce morati da ceka utorak ili sredu da ocistim sobu.
Drago mi je sto sam uspeo da odolim iskusenju da kupim jos neki komad namestaja, jer bi on sada sasvim sigurno cekao u nekom cosku svoj trenutak. Mislim da mi je dosta sklapanja namestaja bar za godinu dana. Sada mi se jako spava i sigurno pisem nepovezano...
U cetvrtak sam dobio obavestenje da je postar pokusao da mi dostavi moju novu cip karticu Rabobanke. Sa tom potvrdom nisam mogao da je podignem u posti vec sam u petak dobio jos jednu i onda sam u subotu konacno dobio svoju zlacanu chip knip karticu. Sa njom sam odmah otisao da kupim laptop, ali su me u prodavnici docekali sa losim vestima da cu morati da sacekam da kompanija odobri potpisivanje ugovora. (Planirao sam da potpisem ugovor za postpaid mobilni, sa tim sto bi vratio mobilni telefon koji mi mreza poklanja i doplatio nesto para za laptop.. Zato bih kasnije dobijao velike racune za mobilni. Mreza mi jos poklanja bonus 400e telefoniranja u prva tri meseca, ne bi li se opustio i navikao da vise trosim:)
Sinoc je za nasu skolu bilo posebno vece. Naime, dogodila se premijera predstave Universal Grammar koju je nasa dramska sekcija spremala pola godine. U predstavi su ucestvovala i tri moja cimera Kevin, Adrian i Rik. U pitanju je alternativni teatar, britka i aktuelnha politicka satira, koja objedinjuje teme od nase skole do prosirenja Evropske Unije i pretencioznog odnosa Sjedinjenih Drzava prema ostatku sveta. Na kraju predstave Kina posle Kameruna pristupa EU, Amerika bombarduje Svajcarsku, tek posto je zavrsila sa bombardovanjem Vatikana (od koga vise nista nije ostalo). Bombardovanje se prenosi uzivo na svim kanalima, i masa strasno navija za svog favorita.
Kevin u toj predstavi ima znacajnu ulogu, i naravno cela porodica je dosla da ga vidi. Otac je doleteo na jedan dan iz Dubaia gde zivi vec nekoliko godina. Dosla su i dva ujaka, a treci nije mogao da dodje jer su se u Dzakarti gde zivi dogodile velike poplave. Kev je inace zanimljiv lik. Detinjstvo je proveo u Keniji i Tanzaniji, gde mu je otac radio za avio kompaniju. Koliko sam shvatio obisao je skoro ceo svet. Novu godinu je docekao u Sri Lanki, posle je posetio oca u Dubai-ju i posle svratio do Njujorka. Voli ponekad da se pravi vazan i da naginje elitizmu ali je u sustini dobar momak. Sinoc mu je dosao drug da gleda predstavu. Dosla je i njegova sestra, koja je veci deo predstave provela gledajuci u mobilni telefon. Naravno, njima nije bilo nista cudno u tome sto je gosta stavio da spava na podu. Mozda gresim, ali meni to deluje neobicno i negostoprimljivo.
Holandjani su u sustini fini ljudi i do sada nisam imao nikakvih nezgodnih situacija. Rekao bih samo da im fali malo vise predusretljivosti.

Slike

Konacno slike:
http://picasaweb.google.com/aleksad

Prva nedelja

Prosla je prva nedelja i sada mogu da iznesem nesto vise utisaka o zivotu u Middelburgu.
Od slika i dalje nema nista, jer usb kabel za povezivanje na racunar trazi neke dodatne drajvere, pa ce to morati da saceka slobodan termin u mom rasporedu.
Imao sam prilike da razlgedam Middelburg preko nedelje. Nasao sam najblizu Aldi prodavnicu u kojoj su cene cak i nize nego u Srbiji, ali izbor nije narocit.
Danas sam bio da otvorim racun u banci. Studentski racun je besplatan i dobija se chipknip kartica bez koje je zivot u Holandiji nemoguc. Sve se placa tom karticom, od automata za pice i fotokopir aparata do supermarketa (koji ne primaju visa i master kartice). Prinudjen sam na ovo jer sam imao neprijatno iskustvo pre neki dan kada sam na kasi super marketa saznao da necu moci da platim svojom visa karticom jer je ne primaju. Sva sreca pa nisam morao sam da vracam robu na svoje mesto...
Koliko sam shvatio ne primaju kartice jer visa kompanija uzima nesto manje od procenta prilikom svake transakcije, a oni su naravno suvise skrti da bi to placali.
Bio sam u kupovini namestaja i iznenadio se niskim cenama. Ocekivao sam da ce biti jako skupo... Odabrao sam radni sto, stolicu i garderober za svoju sobu. Sve zajedno ce me kostati oko 150e sa transportom. Nazalost isporucuju samo sredom tako da cu morati jos skoro nedelju dana da zivim bez namestaja..
Naisao sam na akciju u jednoj prodavnici. Mobilna mreza poklanja laptop novim korisnicima koji potpisu ugovor na dve godine. To ''poklanja"ne znaci da je besplatan, vec da je dosta jeftiniji, ali zato se preuzima paket za mobilni telefon koji je nekoliko desetina eura mesecno.
Neki su mozda culi da su me stavili na matematiku 200 nivo. To je u stvari druga godina i knjiga deluje prilicno zastrasujuce sa svojih 1200 stranica. Na moje iznenadjenje poceli smo sa vektorima, koje skoro niko od ljudi nije video ranije. Prve nedelje smo se bavili vektorima, skalarnim i vektorskim proizvodima i trostrukim proizvodom. Drugi cas sam ja imao kratku prezentaciju na pocetku i napravio rezime prvog casa. Moj prvi utisak je da se ovde knjige ne uce, vec se citaju. To znaci da niko od tebe ne ocekuje da nastrebas definiciju recimo sta je construct validity u statistici, vec na konkretnom primeru da ocesnis kakav je construct validity nekog istrazivanja i kako se moze poboljsati.
Sto se skole tice tesko mogu da kazem koliko je bolja ili losija, jer je veoma drugacija i tesko ih je porediti. Ovde u proseku ima 15 ljudi u grupama u kojima ja slusam predavanja. Posle svakog casa profesor posalje email sa spiskom stvari koje treba da procitamo i uradimo za domaci. Imamo web aplikaciju Workspaces preko koje se predaju domaci, share-uju fajlovi, ima forum i jos svasta. Na istom workspace-u su svi studenti iz iste grupe.
Na prvom casu smo dobili course outline za svaki predmet. On sadrzi detaljan program rada, nacin rada, odnos prema plagijarizmu, prisustvu, spisak svih domacih koje cemo imati u semestru sa rokovima, spisak sta sve treba da procitamo i za kada... tj. sve sto treba da se zna je maksimalno objasnjeno, tako da student ne moze da kaze da nije znao sta treba da uradi.
Moja ulica se zove Bagijnhof, a cita se od prilike kao "bahajnhof". U blizini se nalazi kanal po kome plivaju patke. Udaljen je desetak minuta setnje od zgrade univerziteta. U mojoj kuci na dva sprata zivi ukupno 10 ljudi, i svako ima svoju sobu i svoje dugme na interfonu. Moja soba je na drugom spratu u potkrovlju. Imamo dva wc-a i dva kupatila sa tusem u celoj kuci. U prizemlju je kuhinja, dnevna soba i trpezarija, spojena, i jos dve sobe. U nasoj ulici su sve kuce veoma slicne, sa fasadama od prepecene opeke i velikim prozorima. Ja sam okrenut prema dvorisnoj strani koja je vise osuncana, ali je njena najveca mana sto gleda na toranj Lange Jan, koji se povremeno oglasava razlicitim melodijama svojih zvona. Jos uvek nisam uspeo da utvrdim zakonitosti, jer nekada ide na 15 minuta posle punog sata, nekada ide kratka a nekada dugacka melodija. Za sada znam da je za mene najpogubnija melodija koja ide u nedeljom ujutro. Predpostavljam da poziva vernike da odu na jutarnju misu. Nedeljom ujutro melodija uvek uspe da me iznervira iako je lepa, jer me probudi oko 10 sati i posle ne mogu vise da nastavim da spavam.
Doruckujem obicno sam, jer ostali ljudi obicno duze spavaju preko vikenda, a preko radne nedelje se bude pre mene, cak i kada u isto vreme idemo na fakultet. Prvi cas pocinje u 8:45 i traje dva sata (u toku casa profesori obicno naprave jednu pauzu od oko 10 minuta), onda ide 15 minuta pauze izmedju dva casa. Zatim u 11 pocinje drugi cas koji traje do 1. Posle drugog casa imamo 45 minuta pauzu za rucak i tada obicno odem do kuce da nesto pojedem. Cesto stavim u rernu da se dopeku kiflice koje sam uzeo u supermarketu, i njih jedem sa tartar sosom ili necim slicnim. Jos uvek se nisam navikao da je ovde vecera glavni obrok.. Pokusavam da se zdravo hranim, pa cu verovatno izbaciti tartar sos.. Posle rucka imaju jos dva casa od 1:45-3:45 i od 4-6. Nedeljno studenti imaju obicno 8 casova ukupno.
U sledecu subotu je izvodjenje predstave u kojoj ucestvuje nekoliko ljudi iz moje kuce. Oni obicno oko 7 sati imaju probe ove nedelje pa su zauzeti time.
Za one koji to vec ne znaju, ne mogu da primam SMS poruke sa drugih mreza sem 063/062. Jos uvek ne znam koji je razlog tome..